Традиционално, Школа своје најбоље ученике по различитим критеријумима изабране награди излетом, односно посетом неком значајном туристичком месту.
Најпре су одељењске старешине предложиле ученике који заслужују награду. Па су се тако на списку нашли ученици учесници такмичења, ученици који су школу презентовали током периода уписа, ученица која је осмислила мото школе, ученици који су били изузетно вредни током праксе, најбољи ученици станари дома по основу хигијене собе, дисциплине и сл.
Сви они, њих укупно 40 у пратњи директорке школе и наставника су се упутили у етно село „Станишићи“ надомак Бијељине у срце Семебрије. Кривудавим путевима од Врњачке Бање преко Краљева, Београда, Сремске Митровице дошли смо до граничног прелаза Сремска Рача, о онада врло брзо и до карјњег одредишта. Ученици су имали прилике да користећи мапе села обиђу овај локалитет који је омиљено место пре свега младих парова. Уживали смо како у делу саграђеног од камена тако и у оном делу где је дрво било једини материјал за граду. Мини золошки врт, дечији замак су такође део овог локалитета, али посебну пажњу заузели су хотели, куће за изнајмљивање као и апартман на дрвету. Након двосатног задржавања у овом етно селу, наставак пута је био према Бијељини. Локалитет вредан обиласка и задржавање јесте седиште Епархије Зворничко- тузланске. Ученици су имали прилике да се упознају са овим комплексом и направе фотографије које су по изгледу подсетиле на посету царској Русији.
Након повратка у Србију, посетили смо Средњу пољопривредну школу са домом ученика у Шапцу, где смо имали прилике да ручамо и њиховом Дому. Након ручка, прошетали смо обалом Саве око старог града и наставили своје путовање према Краљеву и Врачког Бање, али овог пута преко Уба.
Песма Анастасије Јовковић
Угоститељско-туристичка школа блиста
Ђаци вредни, марљиви, и директорка иста
Пут Босне кренуше, на леп октобарски дан
Успомене створише као најлепши сан
Етно село као бајка дивно
Традиција живи у сваком кораку том
Школи нашој хвала силно,
Што је увек била наш други дом
Сваки тренутак, незаборавна је слика
Ђаци се надају да за ово биће још прилика
До тада труд биће још већи
Да поново нема краја срећи
