У периоду по ослобођењу, угоститељству Србије недостајао је квалификованији кадар, који би ефикасније развио услуге, радикално изменио лик угоститељства и убрзао његов развој. Стање угоститељских кадрова крајем четрдесетих година најбоље илуструје податак да је на сваку другу угоститељску радњу, која продаје храну, долазио по један квалификовани кувар. Са конобарима је било још теже. Србији је било потребно још две хиљаде квалификованих конобара да би се заменили они који за овај посао нису имали никаквих квалификација.
У бањама Србије недостатак угоститељских радника нарочито се одражава на рад у угоститељским објектима за време бањске сезоне. Пре рата угоститељски радници су већином били сезонски, који су долазили из већих градова, где је посао у току лета смањен, а у бањама, због сезоне, повећан. Стално запослених радника у бањама било је мало, па су у већини случајева, сами власници радњи или чланови њихових породица обављали послове угоститеља.
Повећано интересовање друштвене заједнице за угоститељство репродуковало се и на стање кадрова. Од 1950. године рапидно се повећава број непосредних произвођача у угоститељству. Годишња стопа раста запослености у угоститељству Србије износила је просечно 10%, што је знатно више од просечног повећања угоститељских капацитета. Треба сматрати значајним и акције да се обезбеди замена старијим радницима са недовољно стручном спремом.
Најбољи пут и начин образовања угоститељских кадрова представљало је редовно и нормално школовање омладине и одраслих, односно запослених у угоститељству. Целокупни процес је указивао на потребу отварања угоститељских школа уз обезбеђену производну праксу ученика у школама, радионицама или савременијим угоститељским објектима.
Током 1948. и 1949. године оснивају се прве угоститељске школе у Београду и Врњачкој Бањи и прва Средња туристичко-угоститељска школа у Аранђеловцу, познатија под називом Туристичко-угоститељски техникум. Техникум је касније премештен у Београд и егзистирао као економска школа општег типа.
Угоститељска школа у Врњачкој Бањи и Београду имале су изузетан значај и заслуге за развој угоститељског школства у Србији.
Постојао је и недостатак образовног система у нижим угоститељским школама. Ученици су у школи имали теоретску наставу, одвојени од праксе, поготову што су примани са четвороразредном основном школом, па је програм наставе био прилагођен томе узрасту.
Школе са практичном обуком дале су значајан допринос у развоју угоститељског школства и биле су стваран извор кадрова, оспособљених за обављање стручних послова на солидан начин, уз сразмерно ширу општу културу и знање.
Повећане потребе и афирмација угоститељства условиле су већи прилив ученика, а самим тим и отварање нових школа и одељења. После основаних школа у Беораду и Врњачкој Бањи отворене су угоститељске школе у Нишу, Пећи, Зрењанину и Новом Саду.
Развој врњачке Угоститељске школе почиње од њеног оснивања као Ниже угоститељске школе, која је постојала две године, а затим прерасла у стручну угоститељску школу.
Иницијатива за оснивање угоститељске школе потекла је од Управе бањских места Србије када је уочена потреба за угоститељским кадром. Састанку који је одржан 26. августа 1949. Године у Врњачкој Бањи присуствовали су представници Дирекције бањских климатских места НР Србије, Министарства здравља и социјалне политике НР Србије, професори Медицинског факултета у Београду, представници народне власти и друштвено-политичких организација, руководиоци бања Србије и чланови Савета лечилишта у Врњачкој Бањи, као и многи гости. Састанком је руководио управник Бањског лечилишта у Врњачкој Бањи Бранислав Ћурчић.
Одлучено је да се оснује Угоститељска школа и да се о њој у самом почетку брине управа Врњачке Бање, пружајући организиациону и материјалну помоћ. Одлуку о оснивању потписали су: Др Властимир Годић, директор Дирекције за бањска и климатска лечилишта НР Србије, представници Врњачке Бање, Матарушке Бање, Пећи, Ниша и Сокобање. Убрзо је Угоститељска школа прешла у надлежност Министарства здравља НР Србије.
У почетку рада ове школе нису учињене обимне припреме, ни у материјалном, ни у кадровском погледу. На брзину је адаптирана зграда предратног жандармеријског дома, у коме су поред две учионице биле трпезарија и кухиња и просторије за спавање. Све је то било неопремљено и без најнужнијег намештаја.
Први руководилац Ниже угоститељске школе био је Ратомир Стојановић, учитељ, и први наставници Милан Вуковић, угоститељски мајстор, Станоје Бојовић, наставник, Љуба Аранђеловић, учитељ, Мрђа Мирко, економист, и Божидар Миљковић, туристички радник. За васпитача ученика постављен је Бранко Радосављевић, службеник, а за економа школе Душан Крунић. За домаћицу интерната постављена је Милка Дрецун, коју су ученици звали „сестра Милка“.
Свечано отварање школе обављено је на Дан Републике 29. Новембра 1949. године, а редовна настава је почела 1. децембра 1949. године.
Ученицима који су дошли из појединих бања обећано је да их у Врњачкој Бањи очекују нова одела, опремљен Интернат и организована школа. Међутим, од тога није било ништа. Зато су ученици били незадовољни и враћали се у предузећа из којих су дошли.
Временом су те тешкоће савладане, „духови су смирени“, а школа је почела са радом. Међутим, није било лако организовати школски рад, јер није било наставника, наставног програма и уџбеника. Поред тога, велику сметњу чинила је и неуједначена школска предспрема ученика. Већи део ученика није имао завршену основну школу, неки чак ни један разред. Само један ученик је завршио један разред гимназије.
О практичној настави у то време није могло бити речи. У интернату школе нису постојали услови, школске радионице није било, те су ученици распоређени по угоститељским предузећима, где су доживљавали разочарења. Пошто су били лоше одевени и неугледног спољашњег изгледа, управе предузећа нису им одобравале да се појаве на одређеним местима, већ су распоређени на споредне послове, на послове помоћних радника.
Све су то били проблеми који су отежавали организацију рада школе и интерната, као и успостављање дисциплине међу ученицима. Ученици су били омладинци од 16 до 19 година, који су раније навикли на слободно кретање и други начин живота, те им интернатски начин живота није одговарао.
Ученици без основне школе и са непотпуном основном школом, поред редовне наставе, припремали су се за полагање основне школе, па је и овај посао успешно обављен. Успех на крају године био је преко очекивања, углед школе, захваљујући овом, прилично је порастао. У том времену настојало се да се практична настава обавља у интернату. О практичној настави, у данашњем смислу речи, није било говора, јер није било ни средстава ни услова.
У наредној школској 1950/51. уписана је још једна генерација ученика са четворогодишњом основном школом. Сада је школа имала четири одељења са 130 ученика. Услови за рад школе били су побољшани, обзиром да је сада било и наставника.
Сви ученици првог разреда слушају наставу из основа куварства, посластичарства и услуживања, а тек у другом и трећем разреду слушају наставу из технологије занимања за које су се определили.
Лепо понашање као предмет ученици су слушали само у првом полугодишту трећег разреда.
Без радионице за обуку ученика, у недостатку учила, настава је била углавном вербална што је отежавало усвајање пређеног градива на часу. Наставници су били приморани да диктирају највећи део градива, јер уџбеника није било, ни за један предмет који су ученици изучавали. Последице оваквог рада биле су очигледно неповољне: недостајало је време да се пређе програм, морали су се држати и ванредни часови, што је било велико оптерећење и за ученике и за наставнике.
У периоду од оснивања школе до 1953. године Угоститељска школа се непрекидно суочавала са проблемима око простора, радионица за практичну обуку ученика и школског намештаја.
Трећа генерација ученика били су ученици са завршеном осмогодишњом школом. Мора да се напомене да су у том времену ученици нерадо долазили у ову школу, јер још није имала никакву традицију. Због тога смо имали појаву да је ужа Србија дала само неколико ученика, док је већина ученика ове генерације била из Војводине.
Доласком ученика са свршеном осмогодишњом школом, расли су и квалитет школе и квалитет наставе. Захваљујући марљивости првих генерација и доласку школованијих ђака, школа је постепено стицала свој углед и указивала на перспективу угоститељског позива.
Када је школа, после две и по године, била уходана (мисли се на теоретску наставу и живот у интернату), још озбиљније се морало прићи решавању проблема практичне наставе, а то значи оснивању школске радионице. То питање је и раније покретано, али није могло да се реши због недовољног разумевања надлежних органа, који нису веровали да управа школе са својим ученицима може да води једну угоститељску радњу.
Јануара 1952. године за управника школе и Интерната, који је у саставу школе, постављен је Драгослав Михајловић, учитељ. У току шкосле године примљено је неколико наставника: Љиљан Стерџевић, дипл. економиста, Јохан Шпецих, учитељ практичне обуке за куварство, Бранко Симић, учитељ практичне обуке за посластичарство.
Предузете су све мере да се питање школске радионице што пре реши а такође и интернатског простора, јер доласком нових ученика смештајног простора није било довољно.
Издвајањем угоститељства од бањског лечилишта школи је уступљен ресторан „Нови угоститељ“ (бивши ресторан „Зеленгора“), где је сада други део хотела „Звезда“.
После мањих поправки у ресторану, отворена је школске радионица за практичну наставу – обуку ученика, априла 1952. Године. То је један од важних момента у развоју школе, јер школа од тог времена има стално своју радионицу, мада је мењала место.
У ресторану „Нови угоститељ“ дограђен је простор, који је служио за посластичарницу, тако су ученици свих занимања имали потпуну практичну наставу.
Школска радионица ускоро прелази од предузећа на установу са самосталним финансирањем, у којој раде и наставници практичне обуке, али плаћени од финансијера школе. За првог руководиоца школске радионице постављен је Драгослав Ћирић, инструктор куварства у школи.
Уписом ученика са завршеном осмогодишњом школом, мења се план и програм наставе, а школа добија назив Стурчна угоститељска школа.
Велика пажња поклањала се практичној обуци ученика за време зимског распуста. Они су обављали праксу у угледним београдским хотелима и ресторанима: „Москва“, „Мажестик“, „Дом ЈНА“, „Стадион“. У летњој сезони пракса се обавља у угоститељским објектима Врњачке Бање и школској радионици „Нови угоститељ“.
У овом периоду, може се рећи, школа је завршила период стабилизације у настави и у разним другим облицима васпитно-образовних захтева.
Оцењивању ученика посвећује се нарочита пажња. Оцене се дају после пажљивог увида у целокупни рад ученика. Дисциплина ученика у школи и Интернату се знатно поправила. Ученици се кажњавају са изгреде које учине и у Интернату школе школским дисциплинским мерама.
Реорганизацијом угоститељства у Врњачкој Бањи, школска радионица се сели у санаторијум „Мишовић“, интернат у бившу болницу, а за потребе теортске наставе додељена је мала зграда стационара „Мирко Томић“. Додељене просторије нису одговарале намени за оспособљвање угоститељског кадра.
Одмах су увидели и надлежни органи у Општини Врњачка Бања да ти објекти нису погодни за стручну школу, па су од 1955. Године додељени садашњи објекти: ресторан „Истра“, пансион „Морава“ за практичну обуку ученика. Интернат је смештен у вилу „Дурмитор“, а теоретске настава одржавана је у вили „Зораида“. Стална сељакања довела су до тога да се инвентар оштетио, а доста је материјалних средстава утрошено на разне поправке и адаптације.
Услови рада и обуке ученика у школској радионици „Истра“ били су много бољи од претходних радионица, које је школа поседовала. Отварају се нова радна места за рад на каси, точионици пића, у набавној служби и др. Стручни наставници, заједно са ученицима, чине да квалитет услуга буде на висини. Тих година, чести гости ресторана су виђенији људи науке, културе, друштвено политичког живота. Стални гости за време сезоне били су академик Александар Белић, Ђура Пуцар Стари, позната оперска певачица Анита Мезетова и многи други.
Ученици су радили под сталним надзором познатог угоститеља Милана Вуковића, учитеља практичне обуке, који је после завршеног рада, окупљао ученике и указивао им на грешке у раду. Ученици су се трудили да више такве грешке не чине.
Пошто су ученици обављали све послове у школској радионици, и настава се морала тако организовати, да су једна одељења била на практичној настави, а друга на теоретској насстави. Смена се вршила сваких седам дана, а у школу се ишло и суботом. Кабинетска настава за куваре изводила се у кухињи ресторана, док су конобари технологију са практичном обуком обављали у кабинету, бившем бару ресторана „Истра“, и то између оброка, а кад је време за главне оброке, сви су ученици, заједно са наставницима, у сали ресторана.
Ученици су од прве године укључивања у рад, пролазили кроз сва радна места у угоститељству и тако су стицали радне навике, које су им касније много значиле у привредним организацијама, где су заснивали радни однос.
У 1955. Години Савезна скупштина ФНРЈ усвојила је општи закон о управљању школама, па се и у овим установама оснивају школски одбори. Школом управља школски одбор, наставничко веће и директор. Овим се друштвено самоуправљање проширује и на школство.
Конституисање првог школског одбора утицало је да се школа јаче повеже са друштвеном средином. Школски одбор, чији су чланови били представници друштвене заједнице и заједнице ученика, представљао је значајну улогу у управљању школом. Преображај је био усмерен на то да се школа претвори у самостгалну образовно-васпитну установу, што је у складу са променама у друштвеном животу наше заједнице.
Школске 1955/56. Године долази до промена у наставном плану и програму. У наставу се уводе нови предмети: познавање робе са технологијом, државно и друштвено уређење ФНРЈ, основи психологије и моралног васпитања, књиговодство, а практичан рад се посебно оцењује. Ученици I разреда уче основе услуживања и куварства, а од II разреда изучавају само своју струку.
Завршни испит остао је непромењен.
Комисију чини пет чланова, директор је њен председник. Рад комисије прати изасланик из Републичког савеза за просвету НР Србије.
Практични део испита полаже се у ресторану „Истра“. Поред испитне комисије, испитима присуствују и представници привреде и друштвено-политичких заједеница.
Школа има 8 одељења. Настава се изводи по сменама од седам дана, четири одељења су на пракси, а четири на теоријској настави. У циљу реализације програма практичне наставе у школској радионици организују се свечани ручкови. Ученици кувари припремају одређени мени, а ученици конобари услужују, гости су остали ученици, и то све под конролом наставника практичне наставе. На ручку су ученици и један наставник. Атмосфера је била свечана. Ученици кувари су се обучавали у припремању јела, ученици конобари услуживали, а ученици гости консумирали су јела и учили да се лепо опходе и да правилно употребљавају прибор за јело на свечаним пријемима. Оваква пракса рада у Угоститељској школи дуго је била присутна као саставни део реализације програма.
У 1958/59. Години долази до персоналних промена. За директора Угоститељске школе постављен је Милан Игњатовић, наставник. Наставнички колегијум чине: Томислав Топличић, Зорка Игњатовић, Душица Бошковић, Ђорђе Капетановић, Милутин Стјепановић и Узелац Мара.
Колектив школе са ученицима узвраћа посету Угоститељској школи у Пећи у циљу размене искустава. Спортски сусрети ученика зближавали су младе обеју школа.
Са истим циљем Угоститељску школу у Врњачкој Бањи посетио је и колектив Угоститељске школе из Ниша. Овакве посете су допринеле размени искустава и користиле су колективу школе да упореди свој рад са радом у другим угоститељским школама.
Ученици обављају феријалну праксу у Матарушкој бањи и објектима Врњачке Бање, а радом ученика сви су задовољни, па је школа добила писмену похвалу од радних организација где је обављана пракса ученика.
У децембру 1959. Године обележена је десетогодишњица од оснивања Угоститељске школе, уз присуствовање представника угоститељских школа Србије, друштвено-политичких организација и угоститељско-туристичке привреде Врњачке Бање и Среза Краљево. У ресторану „Истра“ изведен је програм који је припремила драмска, фолклорна и рецитаторска секција. Програм је припремио наставник Томислав Топличић. О десетогодишњем раду школе поднео је реферат директор школе Милан Игњатовић, а председник школског одбора Бора Миленковић предао је писмену захвалницу Милану Вуковићу, учитељу практичне наставе за десетогодишњи рад у школи.
За прославу школе организован је пријем у виду хладног бифеа. То је била мала изложба кулинарства, куварских и посластичарских радова, које су припремили ученици са наставником практичне обуке. Оваква организација хладног бифеа била је јединствена прилика, јер до тада пријем на овакав начин у Врњачкој Бањи није приређиван.
Тих година се нарочито показала запажена активност ученика у ваннаставном раду. У готово свим друштвеним, спортским и другим организацијама били су ангажовани ученици Угоститељске школе. Велико је било њихово интересовање за учешће у спосртском друштву „Гоч“, КУД „Абрашевић“, ватрогасном друштву и другим организацијама.
Сваког трећег јануара организује се у ресторану „Истра“ дочек Нове године за ученике и чланове колектива школе, јер су ученици 1. и 2. Јануара били на практичној обуци у објектима. Средства за овакву забаву обезбеђена су од рада ученика 1. и 2. Јануара и из фонда ученика школе. Ова пракса била је годинама упражњавана: ученици заједно са особљем школе приређују „дочек“ Нове године 3. Јануара.
Почетком 1960. године Савезна народна скупштина донела је резолуцију о стручном школству и образовању стручних кадрова, на основу указаних све већих потреба привреде за кадром одређене специјалности, као и потребе да образовање учини нови, квалитетно виши корак у организационом и образовном погледу.
Одлуком Савета за просвету и културу НР Србије од децембра 111960. године завршена је настава за трећи разред 15. јануара 1961. године због скраћења школовања на две године. Завршни испит ученици полажу 15. фебруара 1961. Године по новом програму.
Преласком на двогодишње школовање и школа добија нов назив и то је сада „Угоститељска школа са практичном обуком“.
Са двогодишњим школовањем број одељења и ученика је смањен. У школи је свега 136 ученика.
Настава се и даље организује тако што су ученици седам дана на пракси, а седам дана у школи на теоријској настави. За време практичне наставе одржава се и кабинетска настава из технологије занимања.
Школа се сели у просторије бивше Основне школе. Услови за рад су веома тешки, прозори оштећени, под пропао, а просторије су заграване пећима „бубњарама“. После годину дана рада под оваквим условима, Народни одбор општине Врњачка Бања предузима мере да се школа адаптира и догради спрат. У школској 1962/63. Години настава се одвија у новосаграђеној Основној школи „Попински борци“, и то у трећој смени од 17 до 22 часа, када се заврши настава друге смене Основне школе. У новој, дограђеној и адаптираној школској згради са 8 учионица и два кабинета за хемију и физику, настава се одржава од шкослке 1963/64. године. Наставничко веће предузима све мере да се настава одвија нормално и да се програмски садржаји у потпуности реализују и савладају.
Јуна 1964. Године ученици и наставници Основне школе у Врњачкој Бањи организују улични карневал за грађане и бањске госте, коме су се придружили и ученици Угоститељске школе, чије је маске, које су биле запажене такође припремио наставник Томислав Топличић.
Рад омладинске организације Угоститељске школе био је добар, а учешће њених чланова на акцијама око уређења Врњачке Бање и другим омладинским манифестацијама у месту било је запажено. Ученик Радослав Перовић биран је за делегата на ВИ конгресу омладине СР Србије.
После доношења одлуке резолуције Савезне народне скупштине о образовању стручних кадрова, у Србији се убрзано приступило оснивању школских центара као нових образовних институција, како по функцијама и задацима, тако и у организационом смислу. Они све више налазе своје место у систему образовања стручних кадрова и постају његова значајна компонента.
Угоститељска комора Среза Краљево и угоститељско-туристичка предузећа региона и суседних региона били су заинтересовани за стручно образовање радника на ширим основама. Угоститељству су недостајали кадрови који ће водити послове у хотелима, ресторанима и другим објектима, па је потреба за висококвалификованим радницима била све изразитија.
Школски центар за образовање кадрова у угоститељству основан је решењем Народног одбора Општине Врњачка Бања, бр. 01-8921/1-62 од 20. Септембра 1962. Године као самостална установа, заснована на начелима друштвеног самоуправљања.
Прерастањем Угоститељске школе са практичном обуком у Школски центар за образовање кадрова у угоститељству, делатност је проширена. Поред редовне школе за школовање квалификованог угоститељског кадра из редова омладине, школују се полазници из радног односа за квалификоване раднике. Потреба за висококквалификованим угоститељским кадром из радног односа, условило је формирање одељеења за висококвалификоване угоститељске раднике занимања кувар и конобар.
Школовање за висококвалификоване угоститељске раднике трајало је годину дана. Настава се одвијала по наставном плану и програму прописаном од Републичком савета за просвету и културу СР Србије. После савладаног програма, кандидати су полагали испите из свих предмета које су слушали у току године. Посебно се полагао испит из практичног рада са одбраном.
Од 1965. до 1968. Године звање висококвалификованог угоститељског радника добило је око 100 радника. Одлазећи у своје радне организације, ови угоститељски радници знали су да своје знање стечено у Школском центру, пренесу на радна места широм Србије. Школа је својим квалитетним радом у обучавању висококвалификованих радника стекла велику популарност и реноме.
Интересовање за ванредно школовање радника из радног односа за стицање звања квалификованог угоститељског радника било је велико. Настава је организована у три семестра и по скраћеном програму, који су прописали надлежни просветни органи СР Србије. После припремне наставе, кандидати су полагали испите из свеих предмета предвиђених наставним планом и програмом.
У том периоду школска радионица-ресторан „Истра“ има слаб промет, па су предузимане мере да се приход поправи. Инсталиран је џу-бокс, а затим телевизхор. Како је у Врњачкој Бањи у то време било врло мало приватних телевизора, то су многи грађани долазили у ресторан „Истра“.
Феријална пракса ученика у трајању од два месеца организована је у хотелима у Будви и Бечићима, са циљем да ученици стекну још боља знања у реномираним угоститељским објектима.
Школски центар сарађује са угоститељским организацијама из Крагујевца и Новог Пазара. Преко радничких универзитета ових места отворена су истурена одељења Школског центра, где су се омладинци припремали за потребе угоститељских предузећа „Крагујевац“ у Крагујевцу и угоститељског предузећа „Липа“ из Новог Пазара.
У циљу рационализације мреже и структуре средњих школа, рационалног коришћења простора, наставног кадра и наставних средстава, рационализације програмских садржаја, Школском центру за образовање кадрова у угоститељству припојена је Мешовита школа ученика у привреди. Одлуком Скупштине општине Врњачка Бања септембра 1968. године формиран је центар са називом „Школски центар за образовање кадрова у угоститељству, туризму и другим привредним делатностима“. За директора центра именована је Дренка Миковић, професор.
Почев од школске 1969/70. године сви одсеци у Школском центру раде по новом наставном плану и програму, који је донео Просветни савет СР Србије. У наставу се уводе нови предмети: економско образовање, економска географија, уметничко и здравствено васпитање. Нови наставни план садржи и програм феријалне праксе, која сада уместо 30 дана по 7 часова, како је то било до 1970. Године, износи за ученике првог разреда 12 дана, другог разреда 18 дана, а трећег разреда 21 дан о 6 часова дневно. Нови наставни планови и програми битно су растерећени фондом часова, а посебно се то односи на практичну наставу и феријалну праксу.
Завршни испит се састоји од израде практичног рада и усмене одбране истог. Школовање ученика се продужава са две на три године. У овој школској години организује се феријалне пракса у хотелским објектима Чања, Сребреног и Тивта. Ученици се смењују на пракси по групама, а васпитачи су наставници школе.
За колектив Школског центра организује се екскурзија до Венеције. На екскурзију полази 50 чланова колектива.
Године 1969. 27. новембра прослављена је 20-годишњица оснивања Угоститељске школе. Ова годишњица обележена је скромно у оквирима школе, а за ученике је организована игранка.
Делатност Школског центра проширена је оснивањем Туристичке школе, тако да је школске 1970/71. Године у свом саставу имао три школе. Те школске године центар је имао 623 ученика, распоређених у 19 одељења. Угоститељска школа има 12 одељења, са 386 ученика, Туристичка школа 3 одељења са 102 ученика, а Школа з аквалификоване раднике 4 одељења са 135 ученика.
Оснивањем Туристичке школе јављају се нови предмети, што захтева попуну наставног кадра и нова, савремена учила. Издвајају се средства од 50.000 динара за опремање кабинета страног језика. Језичка лабораторија је савремено опремљена са 33 кабине. У новим условима настави страних језика омогућен је савременији начин учења, који ангаужује ученике, мења њихове органске и мисаоне навике. Зтим се набављају писаће машине за биротехнику, па се тако формира кабинет за овај предмет.
Сарадња са Привредном комором САП Косово и угоститељском организацијом „Брезовица“ – Шар Планина за припремање угоститељског кадра из редова омладине за потребе познатог зимског туристичког центра на Шар Планини. До конкретног рада на образовању ученика дошло је у следећој школској години.
Новембра 1970. године директор Школског центра Дренка Миковић одлази у пензију. За вршиоца дужности директора до његовог избора, органи Школског центра бирају Миливоја Васића, професора. Расписан је конкурс за радно место директора Школског центра и јануара 1971. године изабран је Предраг Драшковић, дипломирани економист, а за новоотворено место помоћника директора примљен је Милош Радовић, педагог.
Наставнички колектив посетио је угоститељску школу у Београду и Зрењанину. Циљ одласка је размена искустава, сарадња и увид у рад тих школа.
Од јануара 1973. године закључен је самоуправни споразум о удруживању Школског центра за образовање кадрова у угоститељству, туризму и другим привредним делатностима и Гимназије „Слободан Пенезић Крцун“ у Образовни центар „Слободан Пенезић Крцун“. Основни циљеви удрживања били су: рационалније коришћење наставног кадра, школског простора, учила и опреме (обзиром да су обе основне организације удрженог рада радиле у истој згради и заједнички корстиле све што је у њој садржано), боља организованост образовно-васпитног процеса, јединствена инвестициона политика, поједначавање услова рада средњег образовања и васпитања у целини и боље уклапање у програм развоја привреде општине Врњачка Бања.
У школској 1973/74. години на дужности директора је професор Ђорђе Шимшић. Помоћник директора није биран.
У циљу што тесније сарадње са привредним организацијама, организује се берба грожђа у Тополи. После успеле акције, Школа добија писмену захвалницу од радне организације „Опленачки виногради“.
Феријална пракса ученика Угоститељске школе и Туристичке школе организована је у Кладову. Ученици угоститељске школе раде у објектима „Ђердап турист“ – ООУР угоститељство и туризам, а ученици туристичке школе на рецепцијама хотела и као водичи на хидро електрани „Ђердап“ и „Лепенски вир“.
У школској 1974/75. години на дужности директора Школског центра је Милан Игњатовић, професор. Те школске године ООУР Школски центар за образовање кадрова у угоститељству, туризму и другим привредним делатностима има 667 ученика у 23 одељења, од тога 13 угоститељске школе, 8 туристичке школе и једно личних услуга.
Да би се програмски садржаји у потпуности реализовали и ученици стекли боља сазнања из стручних предмета, практична настава се организује у току године у објектима Врњачке Бање, а феријална пракса у угоститељским објектима у Петровцу на мору, Будви, Чању, Оребићу и Кладову.
Сарадња Школског центра са Вишом угоститељскоом школом из Београда садржала се у организацији истурених одељења Више угоститељске школе. Та сарадња трајала је три године и за то време око 300 студената из разних угоститељских организација региона Краљева, Крагујевца и др. Слушало је предавања у Врњачкој Бањи и полагало испите. У истурена одељења Више угоститељске школе (1975. Године) уписано је свих девет учитеља практичне наставе овог центра, тако да им је омогућено дошколовавање, а средства су обезбеђена из фонда заједничке потрошње школе.
Школски центар, у сарадњи са Гимназијом „25. Мај“ из Кладова отвара истурена одељења за омладину, која би се припремала за потребе „Ђердап туриста“ – ООУР- угоститељство, Кладово. Испити за ученике ових одељења обављени су у јуну 1975. Године. На констулацију у Кладову одлазили су наставници Школског центра, те је сарадња са наставницима Гимназије „25. Мај“ била добра, те су и припреме биле добро организоване, а резултати нису изостали. У 1977. години предузете су све мере за отварање Више угоститељске школе у Врњачкој Бањи и верификације одељења Више угоститељске школе из Београда. Урађен је елаборат, прибављена су мишљења Коморе и радних организација угоститељско-туристичке привреде о оправданости отварања Више угоститељске школе у Врњачкој Бањи. Због доношења прописа и регулисања мреже виших и високих школа у СР Србији, питање отварања Више школе одложено је за каснији период, док се сва та питања не регулишу.
Школске 1977/78. године престао је упис у класичне школе, па је у први разред уписана прва генерација заједничке основе, чије је образовање траје две године у оквиру новог наставног плана и програма усмереног образовања и васпитања.
Те школске године Школски центар је имао 320 ученика и 14 одељења (без првог разреда). Издвајањем заједничке основе, Центар постепено остаје са мањим бројем одељења.
За директора Образовног центра „Слободан Пенезић Крцун“ именован је Владимир Димитријевић, професор, а за помоћника Спасенија Ковачевић, професор. Предузимају се мере да се колектив консолидује и да се донесу сва интерна акта за јединствену радну организацију.
Добија се сагласност од Регионалне привредне Коморе Краљево и Скупштине самоуправне интересне заједнице, да се може вршити провера радне способности за самостално вршење угоститељских услуга (Сл.гласник СР Србије бр 45/82). Формирана је комисија од наставника који предају стручне предмете у одељењима угоститељства. Провера је вршена све до 1986. године када је прекинуто са провером, да би 1989. године законодавац омогућио поновну проверу радне способности за самостално вршење угоститељске делатности. На проверу се пријавило 880 кандидата, а положило 750 из свих крајева СР Србије.
У 1983. години остварена је сарадња са Радничким универзитетом у Гроцки у циљу припреме кандидата за проверу радне способности. Око 50 кандидата положило је проверу.
У сарадњи са радним организацијама обезбеђена су финансијска средства на име трошкова школовања кандидаа за В степен спреме, које радне организације шаљу на школовања (тада се кандидати за V степен стручне спреме примају на основу упута радних организација).
Прва група од 26 кандидата била је из фабрике „Прва петолетка“ у Трстенику, ООУР за угоститељство. После обављених припрема, кандидати су положили испите, звање специјалиста кувара и конобара. Сваке године радне организације за угоститељство и туризам региона Краљево и околних региона шаљу око 40 кандидата у школу за стицање V степена стручне спреме. Да би настава била квалитетнија, школа ангажује наставнике за стручне предмете из Београда, за услуживање Др Борисав Миленковић, а за куварство Мића Стојановић, шеф кухиње хотела „Интерконтинентал“. За период од 1985. године до 1989. године за специјалисте конобар и кувар V степена завршило је 98 кандидата.
За II степен такође радне организације шаљу своје кандидате на припреме и полагање испита. Поједине ООУР у оквру фабрика и предузећа шаљу групно своје раднике сносећи све трошкове око њиховог школовања (Фабрика вагона из Краљева, „14. Октобар“ из Крушевца, угоститељско-туристичка организација „Фонтана“ из Врњачке Бање итд.).
Услови за теоретску наставу ученика су обезбеђени у школским просторијама. Практична настава, производни рад и професионална пракса ученика изводе се у школским радионицама и у заинтересованим угоститељским организацијама у Врњачкој Бањи и другим местима.
За угоститељско-туристичку струкусу: хотел „Партизанка“ (сад „Променада“) и њихово одмаралиште у Будви (хотел „Београд), Војна установа у Врњачкој Бањи, хотел „Бреза“, угоститељско-туристичка РО „Фонтана“ у Врњачкој Бањи, одмаралишта и хотели у Врњачкој Бањи, Матарушкој Бањи, Краљеву, Крагујевцу и другим местима, све туристичко-путничке агенције у околним градовима.
У 1989. Години расписан је конкурс за директора и помоћника директора Центра. После спроведеног референдума, за директора је и по трећи пут изабран Радоје Станисављевић, професор, а за помоћника директора по други пут Славољуб Сарић, професор.
Полазећи од друштвених промена, које се врше у друштвено-економском и политичком систему, а пре свега у области друштвених делатности и образовно-васпитној делатности као саставном делу рада Центра у наредном периоду биће усмерен следећем:
-реализација свих васпитно-образовних задатака за занимање угоститељско-туристичке струке и других струка у Центру, а на бази општег дидактичко-методичког упутства за остваривање садржаја програма усмереног образовања од I до V степена стручне спреме;
-усклађивање свих самоуправних општих аката са новим законима о друштвеним делатностима, о средњем образовању,о радним односима и другим законским прописима;
-утврђивање струке, односно средњих школа у Врњачкој Бањи, а тиме и обезбеђење адекватног положаја у предстојећој мрежи средњих школа у СР Србији.
Експеримент звани „усмерено образовање“ показао је слабости, које су уочене чим је кренула друга фаза за оспособљавање ученика за занимања и практичан рад. Увидело се да за две године тим програмом није могуће оспособити ученика за занимање које је одабрао. Прелазак на трогодишње и четворогодишње образовање постао је неминовност у образовном систему наше Републике.
На основу Закона о средњој школи („Сл. Гласник РС“ бр. 50/92) и одлуке о мрежи средњих школа у Републици Србији („Сл. Гласник РС бр 7/93) укида се „усмерено образовање“. Затим, престаје са радом Образовни центар „Слободан Пенезић Крцун“ у Врњачкој Бањи, и услед статусне промене, раздвајају се Гимназија и Угоститељско-туристичка школа са домом ученика и постају сталне установе.
Јуна 1993. године расписан је конкурс за директора школе. На основу спроведеног поступка, Министар просвете је именовао за директора Радоја Станисављевића, професора, дотадашњег директора Образовног центра у Врњачкој Бањи, на време од четири године.
На основу поменутих закона, школа постаје институција какву данас знамо. Угоститељско-туристичка школа са домом ученика, чија је основна делатност образовање кадрова за угоститељску и туристичку привреду, од првог до петог степена, као и пружање угоститељских услуга у школској радионици ресторана „Истра“ (сада „Школски ресторан“, у пансиону „Морава“ и кафе-млекарнику „Беба“).
Као школска слава, Свети Сава је слављен као заштитник деце, школства и образовања све до 1946. године, а са стварањем Југославије, после Другог светског рата, прослављање уз црквени обред забрањено је. Свети Сава постао је „само историјска личност“ у школском предмету историја. Када је 1992. године донет Закон о средњој школи, отворене су могућности прославе Дана Светог Саве, као школске славе, што значи на начин како се код Срба слава традиционално обележава уз пригодан програм и црквени обред.
Из године у годину, интересовање ученика за угоститељство и туризам стално се повећава. Тако је у школској 1994/95. години школа имала 25 одељења, са тенденцијом повећања. У школској 1999/2000. години је 980 ученика, у 31. Одељењу. Те године уписано је 8 одељења првог разреда разних струка.
Министарство просвете прописало је нов наставни програм рада за угоститељско туристичку струку („Сл. Гласник РС – Просветни гласник“ бр. 7/96). По том наставном програму, наставни предмети предвиђени „Просветним гласником“ број 12/1987. године, престају да важе. То су:
-Марксизам и социјалистичко самоуправљање
-Економика СФРЈ
-Основи политичке економије
-Основи технике и производње
-Одбрана и заштита
Уводе се нови предмети за све струке угоститељство-туристичке:
-Рачунарство и информатика
-Маркетинг у туризму
-Устав и право грађана
За туристичке техничаре ово су нови предмети:
-Право
-Спољно трговинско пословање
-Финансијско пословање
За занимање угоститељски техничар (четврти степен) су нови предмети:
-Наука о исхрани
-Хотелијерство
За занимање кулинарски техничар (четврти степен) нови су предмети:
-Уметничко обликовање
-Хотелијерство
Новим наставним програмом предвиђен је одређен број вежби у школи и број часова практичне наставе у угоститељским објектима. За блок наставу предвиђен је већи број часова, чиме је омогућено да се предвиђено градиво у одређеном периоду прошири и утврди.
Реформе које су уследиле и укидање више предмета који су дуго постојали у школском систему наше Републике, довеле су до вишка наставног кадра и у нашој школи. Тај проблем морао се решавати у сарадњи са другим школама у месту и околини. Вршена су постављања на нова радна места (васпитач у Дому, библиотекар и др.)
Расписани су и конкурси за попуну наставног кадра за нове предмете, који су уведени.
У времену од 1996. до 1999. године Министарство просвете одобрава Угоститељско-туристичкој школи у Врњачкој Бањи отварање одељења за занимање конобар и кувар у трајању од три године, ван седишта школе и то у Рашки, Брусу и Ивањици. У Рашки је отворено и одељење туристичких техничара.
Стручни наставници из школе држали су часове у тим одељењима ван седишта школе. Све је то стварало тешкоће око организације и праћења наставе ван седишта школе.
Марта 1999. године почело је бомбардовање Србије од стране НАТО-а (војна алијанса западних земаља Европе и САД). Све школе на територији Републике Србије, по одлуци Министарства просвете, престале су да раде. Пошто је бомбардовање трајало до десетог јуна, ученици се нису враћали на наставу у другом полугодишту. По препоруци Министарства просвете ученицима су подељена сведочанства о завршеном разреду.
Период од 1999. године до данас карактерише:
- Стварање просторних услова за извођење савремене наставе.
Планирано је да се прво уреди простор према нормативима и стандардима у који се може монтирати савремена опрема. Извршене су преправке, адаптације и реконструкције простора и то:
-
- Уређен је кабинет куварства по европским стандардима;
- адаптиран је простор за кабинет услуживања;
- бивши кабинет куварства преуређен је у кабинет посластичарства;
- изграђене су свлачионице за ученике испред кабинета;
- адаптиран је простор за информатику и рачунарство;
- у школској радионици адаптиран је кухињски део;
- изграђена је пекара;
- уређена је летња башта испред Школске радионице и покривена;
- адаптирана је школска радионица „Беба“ и уређена је тераса испред;
- реконструисан је Бифе у школској згради;
- пансион „Морава“ је адаптиран и променио је намену;
- Дом ученика је адаптиран и обезбеђени су бољи услови смештаја ученика . Постављена дренажа око зграде, замењени су прозори и врата, уређени су санитарни чворови и кухиња;
- Адаптирана је канцеларија за наставнике и директора;
- Опремање простора са намештајем и савременом опремом.
После извршене реконструкције и адаптације простора за кабинете, простор је плански опремљен са савременом опремом према нормативима и то:
-По основу укључења у процес огледа школа је добила савремену опрему за куварство и информатику и рачунарство. Опрема за рачунарство и информатику уграђена је у опремљен простор, а за куварство у кабинет куварства, који је урађен по свим стандардима и нормативима. Уградњом опреме школа је добила један од најсавременијих кабинета куварства у Србији;
- Опремљен је кабинет услуживања и посластичарства;
- Кухињски део Школске радионице опремљен је новом опремом ;
- У школски Бифе уграђени су одговарајући апарати;
- Уграђена је полуаутоматска опрема у пекару;
- за Дом ученика набављени су нови кревети и постављен је видео надзор;
- Опремљена је канцеларија директора;