O školi

U periodu po oslobođenju, ugostiteljstvu Srbije nedostajao je kvalifikovaniji kadar, koji bi efikasnije razvio usluge, radikalno izmenio lik ugostiteljstva i ubrzao njegov razvoj. Stanje ugostiteljskih kadrova krajem četrdesetih godina najbolje ilustruje podatak da je na svaku drugu ugostiteljsku radnju, koja prodaje hranu, dolazio po jedan kvalifikovani kuvar. Sa konobarima je bilo još teže. Srbiji je bilo potrebno još dve hiljade kvalifikovanih konobara da bi se zamenili oni koji za ovaj posao nisu imali nikakvih kvalifikacija.

U banjama Srbije nedostatak ugostiteljskih radnika naročito se odražava na rad u ugostiteljskim objektima za vreme banjske sezone. Pre rata ugostiteljski radnici su većinom bili sezonski, koji su dolazili iz većih gradova, gde je posao u toku leta smanjen, a u banjama, zbog sezone, povećan. Stalno zaposlenih radnika u banjama bilo je malo, pa su u većini slučajeva, sami vlasnici radnji ili članovi njihovih porodica obavljali poslove ugostitelja.

Povećano interesovanje društvene zajednice za ugostiteljstvo reprodukovalo se i na stanje kadrova. Od 1950. godine rapidno se povećava broj neposrednih proizvođača u ugostiteljstvu. Godišnja stopa rasta zaposlenosti u ugostiteljstvu Srbije iznosila je prosečno 10%, što je znatno više od prosečnog povećanja ugostiteljskih kapaciteta. Treba smatrati značajnim i akcije da se obezbedi zamena starijim radnicima sa nedovoljno stručnom spremom.

Najbolji put i način obrazovanja ugostiteljskih kadrova predstavljalo je redovno i normalno školovanje omladine i odraslih, odnosno zaposlenih u ugostiteljstvu. Celokupni proces je ukazivao na potrebu otvaranja ugostiteljskih škola uz obezbeđenu proizvodnu praksu učenika u školama, radionicama ili savremenijim ugostiteljskim objektima.

Tokom 1948. i 1949. godine osnivaju se prve ugostiteljske škole u Beogradu i Vrnjačkoj Banji i prva Srednja turističko-ugostiteljska škola u Aranđelovcu, poznatija pod nazivom Turističko-ugostiteljski tehnikum. Tehnikum je kasnije premešten u Beograd i egzistirao kao ekonomska škola opšteg tipa.

Ugostiteljska škola u Vrnjačkoj Banji i Beogradu imale su izuzetan značaj i zasluge za razvoj ugostiteljskog školstva u Srbiji.

Postojao je i nedostatak obrazovnog sistema u nižim ugostiteljskim školama. Učenici su u školi imali teoretsku nastavu, odvojeni od prakse, pogotovu što su primani sa četvororazrednom osnovnom školom, pa je program nastave bio prilagođen tome uzrastu.

Škole sa praktičnom obukom dale su značajan doprinos u razvoju ugostiteljskog školstva i bile su stvaran izvor kadrova, osposobljenih za obavljanje stručnih poslova na solidan način, uz srazmerno širu opštu kulturu i znanje.

Povećane potrebe i afirmacija ugostiteljstva uslovile su veći priliv učenika, a samim tim i otvaranje novih škola i odeljenja. Posle osnovanih škola u Beoradu i Vrnjačkoj Banji otvorene su ugostiteljske škole u Nišu, Peći, Zrenjaninu i Novom Sadu.

Razvoj vrnjačke Ugostiteljske škole počinje od njenog osnivanja kao Niže ugostiteljske škole, koja je postojala dve godine, a zatim prerasla u stručnu ugostiteljsku školu.

Inicijativa za osnivanje ugostiteljske škole potekla je od Uprave banjskih mesta Srbije kada je uočena potreba za ugostiteljskim kadrom. Sastanku koji je održan 26. avgusta 1949. Godine u Vrnjačkoj Banji prisustvovali su predstavnici Direkcije banjskih klimatskih mesta NR Srbije, Ministarstva zdravlja i socijalne politike NR Srbije, profesori Medicinskog fakulteta u Beogradu, predstavnici narodne vlasti i društveno-političkih organizacija, rukovodioci banja Srbije i članovi Saveta lečilišta u Vrnjačkoj Banji, kao i mnogi gosti. Sastankom je rukovodio upravnik Banjskog lečilišta u Vrnjačkoj Banji Branislav Ćurčić.

Odlučeno je da se osnuje Ugostiteljska škola i da se o njoj u samom početku brine uprava Vrnjačke Banje, pružajući organiziacionu i materijalnu pomoć. Odluku o osnivanju potpisali su: Dr Vlastimir Godić, direktor Direkcije za banjska i klimatska lečilišta NR Srbije, predstavnici Vrnjačke Banje, Mataruške Banje, Peći, Niša i Sokobanje. Ubrzo je Ugostiteljska škola prešla u nadležnost Ministarstva zdravlja NR Srbije.

U početku rada ove škole nisu učinjene obimne pripreme, ni u materijalnom, ni u kadrovskom pogledu. Na brzinu je adaptirana zgrada predratnog žandarmerijskog doma, u kome su pored dve učionice bile trpezarija i kuhinja i prostorije za spavanje. Sve je to bilo neopremljeno i bez najnužnijeg nameštaja.

Prvi rukovodilac Niže ugostiteljske škole bio je Ratomir Stojanović, učitelj, i prvi nastavnici Milan Vuković, ugostiteljski majstor, Stanoje Bojović, nastavnik, Ljuba Aranđelović, učitelj, Mrđa Mirko, ekonomist, i Božidar Miljković, turistički radnik. Za vaspitača učenika postavljen je Branko Radosavljević, službenik, a za ekonoma škole Dušan Krunić. Za domaćicu internata postavljena je Milka Drecun, koju su učenici zvali „sestra Milka“.

Svečano otvaranje škole obavljeno je na Dan Republike 29. Novembra 1949. godine, a redovna nastava je počela 1. decembra 1949. godine.

Učenicima koji su došli iz pojedinih banja obećano je da ih u Vrnjačkoj Banji očekuju nova odela, opremljen Internat i organizovana škola. Međutim, od toga nije bilo ništa. Zato su učenici bili nezadovoljni i vraćali se u preduzeća iz kojih su došli.

Vremenom su te teškoće savladane, „duhovi su smireni“, a škola je počela sa radom. Međutim, nije bilo lako organizovati školski rad, jer nije bilo nastavnika, nastavnog programa i udžbenika. Pored toga, veliku smetnju činila je i neujednačena školska predsprema učenika. Veći deo učenika nije imao završenu osnovnu školu, neki čak ni jedan razred. Samo jedan učenik je završio jedan razred gimnazije.

O praktičnoj nastavi u to vreme nije moglo biti reči. U internatu škole nisu postojali uslovi, školske radionice nije bilo, te su učenici raspoređeni po ugostiteljskim preduzećima, gde su doživljavali razočarenja. Pošto su bili loše odeveni i neuglednog spoljašnjeg izgleda, uprave preduzeća nisu im odobravale da se pojave na određenim mestima, već su raspoređeni na sporedne poslove, na poslove pomoćnih radnika.

Sve su to bili problemi koji su otežavali organizaciju rada škole i internata, kao i uspostavljanje discipline među učenicima. Učenici su bili omladinci od 16 do 19 godina, koji su ranije navikli na slobodno kretanje i drugi način života, te im internatski način života nije odgovarao.

Učenici bez osnovne škole i sa nepotpunom osnovnom školom, pored redovne nastave, pripremali su se za polaganje osnovne škole, pa je i ovaj posao uspešno obavljen. Uspeh na kraju godine bio je preko očekivanja, ugled škole, zahvaljujući ovom, prilično je porastao. U tom vremenu nastojalo se da se praktična nastava obavlja u internatu. O praktičnoj nastavi, u današnjem smislu reči, nije bilo govora, jer nije bilo ni sredstava ni uslova.

U narednoj školskoj 1950/51. upisana je još jedna generacija učenika sa četvorogodišnjom osnovnom školom. Sada je škola imala četiri odeljenja sa 130 učenika. Uslovi za rad škole bili su poboljšani, obzirom da je sada bilo i nastavnika.

Svi učenici prvog razreda slušaju nastavu iz osnova kuvarstva, poslastičarstva i usluživanja, a tek u drugom i trećem razredu slušaju nastavu iz tehnologije zanimanja za koje su se opredelili.

Lepo ponašanje kao predmet učenici su slušali samo u prvom polugodištu trećeg razreda.

Bez radionice za obuku učenika, u nedostatku učila, nastava je bila uglavnom verbalna što je otežavalo usvajanje pređenog gradiva na času. Nastavnici su bili primorani da diktiraju najveći deo gradiva, jer udžbenika nije bilo, ni za jedan predmet koji su učenici izučavali. Posledice ovakvog rada bile su očigledno nepovoljne: nedostajalo je vreme da se pređe program, morali su se držati i vanredni časovi, što je bilo veliko opterećenje i za učenike i za nastavnike.

U periodu od osnivanja škole do 1953. godine Ugostiteljska škola se neprekidno suočavala sa problemima oko prostora, radionica za praktičnu obuku učenika i školskog nameštaja.

Treća generacija učenika bili su učenici sa završenom osmogodišnjom školom. Mora da se napomene da su u tom vremenu učenici nerado dolazili u ovu školu, jer još nije imala nikakvu tradiciju. Zbog toga smo imali pojavu da je uža Srbija dala samo nekoliko učenika, dok je većina učenika ove generacije bila iz Vojvodine.

Dolaskom učenika sa svršenom osmogodišnjom školom, rasli su i kvalitet škole i kvalitet nastave. Zahvaljujući marljivosti prvih generacija i dolasku školovanijih đaka, škola je postepeno sticala svoj ugled i ukazivala na perspektivu ugostiteljskog poziva.

Kada je škola, posle dve i po godine, bila uhodana (misli se na teoretsku nastavu i život u internatu), još ozbiljnije se moralo prići rešavanju problema praktične nastave, a to znači osnivanju školske radionice. To pitanje je i ranije pokretano, ali nije moglo da se reši zbog nedovoljnog razumevanja nadležnih organa, koji nisu verovali da uprava škole sa svojim učenicima može da vodi jednu ugostiteljsku radnju.

Januara 1952. godine za upravnika škole i Internata, koji je u sastavu škole, postavljen je Dragoslav Mihajlović, učitelj. U toku škosle godine primljeno je nekoliko nastavnika: Ljiljan Sterdžević, dipl. ekonomista, Johan Špecih, učitelj praktične obuke za kuvarstvo, Branko Simić, učitelj praktične obuke za poslastičarstvo.

Preduzete su sve mere da se pitanje školske radionice što pre reši a takođe i internatskog prostora, jer dolaskom novih učenika smeštajnog prostora nije bilo dovoljno.

Izdvajanjem ugostiteljstva od banjskog lečilišta školi je ustupljen restoran „Novi ugostitelj“ (bivši restoran „Zelengora“), gde je sada drugi deo hotela „Zvezda“.

Posle manjih popravki u restoranu, otvorena je školske radionica za praktičnu nastavu – obuku učenika, aprila 1952. Godine. To je jedan od važnih momenta u razvoju škole, jer škola od tog vremena ima stalno svoju radionicu, mada je menjala mesto.

U restoranu „Novi ugostitelj“ dograđen je prostor, koji je služio za poslastičarnicu, tako su učenici svih zanimanja imali potpunu praktičnu nastavu.

Školska radionica uskoro prelazi od preduzeća na ustanovu sa samostalnim finansiranjem, u kojoj rade i nastavnici praktične obuke, ali plaćeni od finansijera škole. Za prvog rukovodioca školske radionice postavljen je Dragoslav Ćirić, instruktor kuvarstva u školi.

Upisom učenika sa završenom osmogodišnjom školom, menja se plan i program nastave, a škola dobija naziv Sturčna ugostiteljska škola.

Velika pažnja poklanjala se praktičnoj obuci učenika za vreme zimskog raspusta. Oni su obavljali praksu u uglednim beogradskim hotelima i restoranima: „Moskva“, „Mažestik“, „Dom JNA“, „Stadion“. U letnjoj sezoni praksa se obavlja u ugostiteljskim objektima Vrnjačke Banje i školskoj radionici „Novi ugostitelj“.

U ovom periodu, može se reći, škola je završila period stabilizacije u nastavi i u raznim drugim oblicima vaspitno-obrazovnih zahteva.

Ocenjivanju učenika posvećuje se naročita pažnja. Ocene se daju posle pažljivog uvida u celokupni rad učenika. Disciplina učenika u školi i Internatu se znatno popravila. Učenici se kažnjavaju sa izgrede koje učine i u Internatu škole školskim disciplinskim merama.

Reorganizacijom ugostiteljstva u Vrnjačkoj Banji, školska radionica se seli u sanatorijum „Mišović“, internat u bivšu bolnicu, a za potrebe teortske nastave dodeljena je mala zgrada stacionara „Mirko Tomić“. Dodeljene prostorije nisu odgovarale nameni za osposobljvanje ugostiteljskog kadra.

Odmah su uvideli i nadležni organi u Opštini Vrnjačka Banja da ti objekti nisu pogodni za stručnu školu, pa su od 1955. Godine dodeljeni sadašnji objekti: restoran „Istra“, pansion „Morava“ za praktičnu obuku učenika. Internat je smešten u vilu „Durmitor“, a teoretske nastava održavana je u vili „Zoraida“. Stalna seljakanja dovela su do toga da se inventar oštetio, a dosta je materijalnih sredstava utrošeno na razne popravke i adaptacije.

 Uslovi rada i obuke učenika u školskoj radionici „Istra“ bili su mnogo bolji od prethodnih radionica, koje je škola posedovala. Otvaraju se nova radna mesta za rad na kasi, točionici pića, u nabavnoj službi i dr. Stručni nastavnici, zajedno sa učenicima, čine da kvalitet usluga bude na visini. Tih godina, česti gosti restorana su viđeniji ljudi nauke, kulture, društveno političkog života. Stalni gosti za vreme sezone bili su akademik Aleksandar Belić, Đura Pucar Stari, poznata operska pevačica Anita Mezetova i mnogi drugi.

Učenici su radili pod stalnim nadzorom poznatog ugostitelja Milana Vukovića, učitelja praktične obuke, koji je posle završenog rada, okupljao učenike i ukazivao im na greške u radu. Učenici su se trudili da više takve greške ne čine.

Pošto su učenici obavljali sve poslove u školskoj radionici, i nastava se morala tako organizovati, da su jedna odeljenja bila na praktičnoj nastavi, a druga na teoretskoj nasstavi. Smena se vršila svakih sedam dana, a u školu se išlo i subotom. Kabinetska nastava za kuvare izvodila se u kuhinji restorana, dok su konobari tehnologiju sa praktičnom obukom obavljali u kabinetu, bivšem baru restorana „Istra“, i to između obroka, a kad je vreme za glavne obroke, svi su učenici, zajedno sa nastavnicima, u sali restorana.

 Učenici su od prve godine uključivanja u rad, prolazili kroz sva radna mesta u ugostiteljstvu i tako su sticali radne navike, koje su im kasnije mnogo značile u privrednim organizacijama, gde su zasnivali radni odnos.

U 1955. Godini Savezna skupština FNRJ usvojila je opšti zakon o upravljanju školama, pa se i u ovim ustanovama osnivaju školski odbori. Školom upravlja školski odbor, nastavničko veće i direktor. Ovim se društveno samoupravljanje proširuje i na školstvo.

Konstituisanje prvog školskog odbora uticalo je da se škola jače poveže sa društvenom sredinom. Školski odbor, čiji su članovi bili predstavnici društvene zajednice i zajednice učenika, predstavljao je značajnu ulogu u upravljanju školom. Preobražaj je bio usmeren na to da se škola pretvori u samostgalnu obrazovno-vaspitnu ustanovu, što je u skladu sa promenama u društvenom životu naše zajednice.

Školske 1955/56. Godine dolazi do promena u nastavnom planu i programu. U nastavu se uvode novi predmeti: poznavanje robe sa tehnologijom, državno i društveno uređenje FNRJ, osnovi psihologije i moralnog vaspitanja, knjigovodstvo, a praktičan rad se posebno ocenjuje. Učenici I razreda uče osnove usluživanja i kuvarstva, a od I I razreda izučavaju samo svoju struku.

Završni ispit ostao je nepromenjen.

Komisiju čini pet članova, direktor je njen predsednik. Rad komisije prati izaslanik iz Republičkog saveza za prosvetu NR Srbije.

Praktični deo ispita polaže se u restoranu „Istra“. Pored ispitne komisije, ispitima prisustvuju i predstavnici privrede i društveno-političkih zajedenica.

Škola ima 8 odeljenja. Nastava se izvodi po smenama od sedam dana, četiri odeljenja su na praksi, a četiri na teorijskoj nastavi. U cilju realizacije programa praktične nastave u školskoj radionici organizuju se svečani ručkovi. Učenici kuvari pripremaju određeni meni, a učenici konobari uslužuju, gosti su ostali učenici, i to sve pod konrolom nastavnika praktične nastave. Na ručku su učenici i jedan nastavnik. Atmosfera je bila svečana. Učenici kuvari su se obučavali u pripremanju jela, učenici konobari usluživali, a učenici gosti konsumirali su jela i učili da se lepo ophode i da pravilno upotrebljavaju pribor za jelo na svečanim prijemima. Ovakva praksa rada u Ugostiteljskoj školi dugo je bila prisutna kao sastavni deo realizacije programa.

U 1958/59. Godini dolazi do personalnih promena. Za direktora Ugostiteljske škole postavljen je Milan Ignjatović, nastavnik. Nastavnički kolegijum čine: Tomislav Topličić, Zorka Ignjatović, Dušica Bošković, Đorđe Kapetanović, Milutin Stjepanović i Uzelac Mara.

Kolektiv škole sa učenicima uzvraća posetu Ugostiteljskoj školi u Peći u cilju razmene iskustava. Sportski susreti učenika zbližavali su mlade obeju škola.

Sa istim ciljem Ugostiteljsku školu u Vrnjačkoj Banji posetio je i kolektiv Ugostiteljske škole iz Niša. Ovakve posete su doprinele razmeni iskustava i koristile su kolektivu škole da uporedi svoj rad sa radom u drugim ugostiteljskim školama.

Učenici obavljaju ferijalnu praksu u Mataruškoj banji i objektima Vrnjačke Banje, a radom učenika svi su zadovoljni, pa je škola dobila pismenu pohvalu od radnih organizacija gde je obavljana praksa učenika.

U decembru 1959. Godine obeležena je desetogodišnjica od osnivanja Ugostiteljske škole, uz prisustvovanje predstavnika ugostiteljskih škola Srbije, društveno-političkih organizacija i ugostiteljsko-turističke privrede Vrnjačke Banje i Sreza Kraljevo. U restoranu „Istra“ izveden je program koji je pripremila dramska, folklorna i recitatorska sekcija. Program je pripremio nastavnik Tomislav Topličić. O desetogodišnjem radu škole podneo je referat direktor škole Milan Ignjatović, a predsednik školskog odbora Bora Milenković predao je pismenu zahvalnicu Milanu Vukoviću, učitelju praktične nastave za desetogodišnji rad u školi.

Za proslavu škole organizovan je prijem u vidu hladnog bifea. To je bila mala izložba kulinarstva, kuvarskih i poslastičarskih radova, koje su pripremili učenici sa nastavnikom praktične obuke. Ovakva organizacija hladnog bifea bila je jedinstvena prilika, jer do tada prijem na ovakav način u Vrnjačkoj Banji nije priređivan.

Tih godina se naročito pokazala zapažena aktivnost učenika u vannastavnom radu. U gotovo svim društvenim, sportskim i drugim organizacijama bili su angažovani učenici Ugostiteljske škole. Veliko je bilo njihovo interesovanje za učešće u sposrtskom društvu „Goč“, KUD „Abrašević“, vatrogasnom društvu i drugim organizacijama.

Svakog trećeg januara organizuje se u restoranu „Istra“ doček Nove godine za učenike i članove kolektiva škole, jer su učenici 1. i 2. Januara bili na praktičnoj obuci u objektima. Sredstva za ovakvu zabavu obezbeđena su od rada učenika 1. i 2. Januara i iz fonda učenika škole. Ova praksa bila je godinama upražnjavana: učenici zajedno sa osobljem škole priređuju „doček“ Nove godine 3. Januara.

Početkom 1960. godine Savezna narodna skupština donela je rezoluciju o stručnom školstvu i obrazovanju stručnih kadrova, na osnovu ukazanih sve većih potreba privrede za kadrom određene specijalnosti, kao i potrebe da obrazovanje učini novi, kvalitetno viši korak u organizacionom i obrazovnom pogledu.

Odlukom Saveta za prosvetu i kulturu NR Srbije od decembra 111960. godine završena je nastava za treći razred 15. januara 1961. godine zbog skraćenja školovanja na dve godine. Završni ispit učenici polažu 15. februara 1961. Godine po novom programu.

Prelaskom na dvogodišnje školovanje i škola dobija nov naziv i to je sada „Ugostiteljska škola sa praktičnom obukom“.

Sa dvogodišnjim školovanjem broj odeljenja i učenika je smanjen. U školi je svega 136 učenika.

Nastava se i dalje organizuje tako što su učenici sedam dana na praksi, a sedam dana u školi na teorijskoj nastavi. Za vreme praktične nastave održava se i kabinetska nastava iz tehnologije zanimanja.

Škola se seli u prostorije bivše Osnovne škole. Uslovi za rad su veoma teški, prozori oštećeni, pod propao, a prostorije su zagravane pećima „bubnjarama“. Posle godinu dana rada pod ovakvim uslovima, Narodni odbor opštine Vrnjačka Banja preduzima mere da se škola adaptira i dogradi sprat. U školskoj 1962/63. Godini nastava se odvija u novosagrađenoj Osnovnoj školi „Popinski borci“, i to u trećoj smeni od 17 do 22 časa, kada se završi nastava druge smene Osnovne škole. U novoj, dograđenoj i adaptiranoj školskoj zgradi sa 8 učionica i dva kabineta za hemiju i fiziku, nastava se održava od škoslke 1963/64. godine. Nastavničko veće preduzima sve mere da se nastava odvija normalno i da se programski sadržaji u potpunosti realizuju i savladaju.

Juna 1964. Godine učenici i nastavnici Osnovne škole u Vrnjačkoj Banji organizuju ulični karneval za građane i banjske goste, kome su se pridružili i učenici Ugostiteljske škole, čije je maske, koje su bile zapažene takođe pripremio nastavnik Tomislav Topličić.

Rad omladinske organizacije Ugostiteljske škole bio je dobar, a učešće njenih članova na akcijama oko uređenja Vrnjačke Banje i drugim omladinskim manifestacijama u mestu bilo je zapaženo. Učenik Radoslav Perović biran je za delegata na VI kongresu omladine SR Srbije.

Posle donošenja odluke rezolucije Savezne narodne skupštine o obrazovanju stručnih kadrova, u Srbiji se ubrzano pristupilo osnivanju školskih centara kao novih obrazovnih institucija, kako po funkcijama i zadacima, tako i u organizacionom smislu. Oni sve više nalaze svoje mesto u sistemu obrazovanja stručnih kadrova i postaju njegova značajna komponenta.

Ugostiteljska komora Sreza Kraljevo i ugostiteljsko-turistička preduzeća regiona i susednih regiona bili su zainteresovani za stručno obrazovanje radnika na širim osnovama. Ugostiteljstvu su nedostajali kadrovi koji će voditi poslove u hotelima, restoranima i drugim objektima, pa je potreba za visokokvalifikovanim radnicima bila sve izrazitija.

Školski centar za obrazovanje kadrova u ugostiteljstvu osnovan je rešenjem Narodnog odbora Opštine Vrnjačka Banja, br. 01-8921/1-62 od 20. Septembra 1962. Godine kao samostalna ustanova, zasnovana na načelima društvenog samoupravljanja.

Prerastanjem Ugostiteljske škole sa praktičnom obukom u Školski centar za obrazovanje kadrova u ugostiteljstvu, delatnost je proširena. Pored redovne škole za školovanje kvalifikovanog ugostiteljskog kadra iz redova omladine, školuju se polaznici iz radnog odnosa za kvalifikovane radnike. Potreba za visokokkvalifikovanim ugostiteljskim kadrom iz radnog odnosa, uslovilo je formiranje odeljeenja za visokokvalifikovane ugostiteljske radnike zanimanja kuvar i konobar.

Školovanje za visokokvalifikovane ugostiteljske radnike trajalo je godinu dana. Nastava se odvijala po nastavnom planu i programu propisanom od Republičkom saveta za prosvetu i kulturu SR Srbije. Posle savladanog programa, kandidati su polagali ispite iz svih predmeta koje su slušali u toku godine. Posebno se polagao ispit iz praktičnog rada sa odbranom.

Od 1965. do 1968. Godine zvanje visokokvalifikovanog ugostiteljskog radnika dobilo je oko 100 radnika. Odlazeći u svoje radne organizacije, ovi ugostiteljski radnici znali su da svoje znanje stečeno u Školskom centru, prenesu na radna mesta širom Srbije. Škola je svojim kvalitetnim radom u obučavanju visokokvalifikovanih radnika stekla veliku popularnost i renome.

Interesovanje za vanredno školovanje radnika iz radnog odnosa za sticanje zvanja kvalifikovanog ugostiteljskog radnika bilo je veliko. Nastava je organizovana u tri semestra i po skraćenom programu, koji su propisali nadležni prosvetni organi SR Srbije. Posle pripremne nastave, kandidati su polagali ispite iz sveih predmeta   predviđenih nastavnim planom i programom.

U tom periodu školska radionica-restoran „Istra“ ima slab promet, pa su preduzimane mere da se prihod popravi. Instaliran je džu-boks, a zatim televizhor. Kako je u Vrnjačkoj Banji u to vreme bilo vrlo malo privatnih televizora, to su mnogi građani dolazili u restoran „Istra“.

Ferijalna praksa učenika u trajanju od dva meseca organizovana je u hotelima u Budvi i Bečićima, sa ciljem da učenici steknu još bolja znanja u renomiranim ugostiteljskim objektima.

Školski centar sarađuje sa ugostiteljskim organizacijama iz Kragujevca i Novog Pazara. Preko radničkih univerziteta ovih mesta otvorena su isturena odeljenja Školskog centra, gde su se omladinci pripremali za potrebe ugostiteljskih preduzeća „Kragujevac“ u Kragujevcu i ugostiteljskog preduzeća „Lipa“ iz Novog Pazara.

U cilju racionalizacije mreže i strukture srednjih škola, racionalnog korišćenja prostora, nastavnog kadra i nastavnih sredstava, racionalizacije programskih sadržaja, Školskom centru za obrazovanje kadrova u ugostiteljstvu pripojena je Mešovita škola učenika u privredi. Odlukom Skupštine opštine Vrnjačka Banja septembra 1968. godine formiran je centar sa nazivom „Školski centar za obrazovanje kadrova u ugostiteljstvu, turizmu i drugim privrednim delatnostima“. Za direktora centra imenovana je Drenka Miković, profesor.

Počev od školske 1969/70. godine svi odseci u Školskom centru rade po novom nastavnom planu i programu, koji je doneo Prosvetni savet SR Srbije. U nastavu se uvode novi predmeti: ekonomsko obrazovanje, ekonomska geografija, umetničko i zdravstveno vaspitanje. Novi nastavni plan sadrži i program ferijalne prakse, koja sada umesto 30 dana po 7 časova, kako je to bilo do 1970. Godine, iznosi za učenike prvog razreda 12 dana, drugog razreda 18 dana, a trećeg razreda 21 dan o 6 časova dnevno. Novi nastavni planovi i programi bitno su rasterećeni fondom časova, a posebno se to odnosi na praktičnu nastavu i ferijalnu praksu.

Završni ispit se sastoji od izrade praktičnog rada i usmene odbrane istog. Školovanje učenika se produžava sa dve na tri godine. U ovoj školskoj godini organizuje se ferijalne praksa u hotelskim objektima Čanja, Srebrenog i Tivta. Učenici se smenjuju na praksi po grupama, a vaspitači su nastavnici škole.

Za kolektiv Školskog centra organizuje se ekskurzija do Venecije. Na ekskurziju polazi 50 članova kolektiva.

Godine 1969. 27. novembra proslavljena je 20-godišnjica osnivanja Ugostiteljske škole. Ova godišnjica obeležena je skromno u okvirima škole, a za učenike je organizovana igranka.

Delatnost Školskog centra proširena je osnivanjem Turističke škole, tako da je školske 1970/71. Godine u svom sastavu imao tri škole. Te školske godine centar je imao 623 učenika, raspoređenih u 19 odeljenja. Ugostiteljska škola ima 12 odeljenja, sa 386 učenika, Turistička škola 3 odeljenja sa 102 učenika, a Škola z akvalifikovane radnike 4 odeljenja sa 135 učenika.

Osnivanjem Turističke škole javljaju se novi predmeti, što zahteva popunu nastavnog kadra i nova, savremena učila. Izdvajaju se sredstva od 50.000 dinara za opremanje kabineta stranog jezika. Jezička laboratorija je savremeno opremljena sa 33 kabine. U novim uslovima nastavi stranih jezika omogućen je savremeniji način učenja, koji angaužuje učenike, menja njihove organske i misaone navike. Ztim se nabavljaju pisaće mašine za birotehniku, pa se tako formira kabinet za ovaj predmet.

Saradnja sa Privrednom komorom SAP Kosovo i ugostiteljskom organizacijom „Brezovica“ – Šar Planina za pripremanje ugostiteljskog kadra iz redova omladine za potrebe poznatog zimskog turističkog centra na Šar Planini. Do konkretnog rada na obrazovanju učenika došlo je u sledećoj školskoj godini.

Novembra 1970. godine direktor Školskog centra Drenka Miković odlazi u penziju. Za vršioca dužnosti direktora do njegovog izbora, organi Školskog centra biraju Milivoja Vasića, profesora. Raspisan je konkurs za radno mesto direktora Školskog centra i januara 1971. godine izabran je Predrag Drašković, diplomirani ekonomist, a za novootvoreno mesto pomoćnika direktora primljen je Miloš Radović, pedagog.

Nastavnički kolektiv posetio je ugostiteljsku školu u Beogradu i Zrenjaninu. Cilj odlaska je razmena iskustava, saradnja i uvid u rad tih škola.

Od januara 1973. godine zaključen je samoupravni sporazum o udruživanju Školskog centra za obrazovanje kadrova u ugostiteljstvu, turizmu i drugim privrednim delatnostima i Gimnazije „Slobodan Penezić Krcun“ u Obrazovni centar „Slobodan Penezić Krcun“. Osnovni ciljevi udrživanja bili su: racionalnije korišćenje nastavnog kadra, školskog prostora, učila i opreme (obzirom da su obe osnovne organizacije udrženog rada radile u istoj zgradi i zajednički korstile sve što je u njoj sadržano), bolja organizovanost obrazovno-vaspitnog procesa, jedinstvena investiciona politika, pojednačavanje uslova rada srednjeg obrazovanja i vaspitanja u celini i bolje uklapanje u program razvoja privrede opštine Vrnjačka Banja.

U školskoj 1973/74. godini na dužnosti direktora je profesor Đorđe Šimšić. Pomoćnik direktora nije biran.

U cilju što tesnije saradnje sa privrednim organizacijama, organizuje se berba grožđa u Topoli. Posle uspele akcije, Škola dobija pismenu zahvalnicu od radne organizacije „Oplenački vinogradi“.

Ferijalna praksa učenika Ugostiteljske škole i Turističke škole organizovana je u Kladovu. Učenici ugostiteljske škole rade u objektima „Đerdap turist“ – OOUR ugostiteljstvo i turizam, a učenici turističke škole na recepcijama hotela i kao vodiči na hidro elektrani „Đerdap“ i „Lepenski vir“.

U školskoj 1974/75. godini na dužnosti direktora Školskog centra je Milan Ignjatović, profesor. Te školske godine OOUR Školski centar za obrazovanje kadrova u ugostiteljstvu, turizmu i drugim privrednim delatnostima ima 667 učenika u 23 odeljenja, od toga 13 ugostiteljske škole, 8 turističke škole i jedno ličnih usluga.

Da bi se programski sadržaji u potpunosti realizovali i učenici stekli bolja saznanja iz stručnih predmeta, praktična nastava se organizuje u toku godine u objektima Vrnjačke Banje, a ferijalna praksa u ugostiteljskim objektima u Petrovcu na moru, Budvi, Čanju, Orebiću i Kladovu.

Saradnja Školskog centra sa Višom ugostiteljskoom školom iz Beograda sadržala se u organizaciji isturenih odeljenja Više ugostiteljske škole. Ta saradnja trajala je tri godine i za to vreme oko 300 studenata iz raznih ugostiteljskih organizacija regiona Kraljeva, Kragujevca i dr. Slušalo je predavanja u Vrnjačkoj Banji i polagalo ispite. U isturena odeljenja Više ugostiteljske škole (1975. Godine) upisano je svih devet učitelja praktične nastave ovog centra, tako da im je omogućeno doškolovavanje, a sredstva su obezbeđena iz fonda zajedničke potrošnje škole.

Školski centar, u saradnji sa Gimnazijom „25. Maj“ iz Kladova otvara isturena odeljenja za omladinu, koja bi se pripremala za potrebe „Đerdap turista“ – OOUR- ugostiteljstvo, Kladovo. Ispiti za učenike ovih odeljenja obavljeni su u junu 1975. Godine. Na konstulaciju u Kladovu odlazili su nastavnici Školskog centra, te je saradnja sa nastavnicima Gimnazije „25. Maj“ bila dobra, te su i pripreme bile dobro organizovane, a rezultati nisu izostali.        U 1977. godini preduzete su sve mere za otvaranje Više ugostiteljske škole u Vrnjačkoj Banji i verifikacije odeljenja Više ugostiteljske škole iz Beograda. Urađen je elaborat, pribavljena su mišljenja Komore i radnih organizacija ugostiteljsko-turističke privrede o opravdanosti otvaranja Više ugostiteljske škole u Vrnjačkoj Banji. Zbog donošenja propisa i regulisanja mreže viših i visokih škola u SR Srbiji, pitanje otvaranja Više škole odloženo je za kasniji period, dok se sva ta pitanja ne regulišu.

Školske 1977/78. godine prestao je upis u klasične škole, pa je u prvi razred upisana prva generacija zajedničke osnove, čije je obrazovanje traje dve godine u okviru novog nastavnog plana i programa usmerenog obrazovanja i vaspitanja.

Te školske godine Školski centar je imao 320 učenika i 14 odeljenja (bez prvog razreda). Izdvajanjem zajedničke osnove, Centar postepeno ostaje sa manjim brojem odeljenja.

Za direktora Obrazovnog centra „Slobodan Penezić Krcun“ imenovan je Vladimir Dimitrijević, profesor, a za pomoćnika Spasenija Kovačević, profesor. Preduzimaju se mere da se kolektiv konsoliduje i da se donesu sva interna akta za jedinstvenu radnu organizaciju.

Dobija se saglasnost od Regionalne privredne Komore Kraljevo i Skupštine samoupravne interesne zajednice, da se može vršiti provera radne sposobnosti za samostalno vršenje ugostiteljskih usluga (Sl.glasnik SR Srbije br 45/82). Formirana je komisija od nastavnika koji predaju stručne predmete u odeljenjima ugostiteljstva. Provera je vršena sve do 1986. godine kada je prekinuto sa proverom, da bi 1989. godine zakonodavac omogućio ponovnu proveru radne sposobnosti za samostalno vršenje ugostiteljske delatnosti. Na proveru se prijavilo 880 kandidata, a položilo 750 iz svih krajeva SR Srbije.

U 1983. godini ostvarena je saradnja sa Radničkim univerzitetom u Grocki u cilju pripreme kandidata za proveru radne sposobnosti. Oko 50 kandidata položilo je proveru.

U saradnji sa radnim organizacijama obezbeđena su finansijska sredstva na ime troškova školovanja kandidaa za V stepen spreme, koje radne organizacije šalju na školovanja (tada se kandidati za V stepen stručne spreme primaju na osnovu uputa radnih organizacija).

Prva grupa od 26 kandidata bila je iz fabrike „Prva petoletka“ u Trsteniku, OOUR za ugostiteljstvo. Posle obavljenih priprema, kandidati su položili ispite, zvanje specijalista kuvara i konobara. Svake godine radne organizacije za ugostiteljstvo i turizam regiona Kraljevo i okolnih regiona šalju oko 40 kandidata u školu za sticanje V stepena stručne spreme. Da bi nastava bila kvalitetnija, škola angažuje nastavnike za stručne predmete iz Beograda, za usluživanje Dr Borisav Milenković, a za kuvarstvo Mića Stojanović, šef kuhinje hotela „Interkontinental“. Za period od 1985. godine do 1989. godine za specijaliste konobar i kuvar V stepena završilo je 98 kandidata.

Za II stepen takođe radne organizacije šalju svoje kandidate na pripreme i polaganje ispita. Pojedine OOUR u okvru fabrika i preduzeća šalju grupno svoje radnike snoseći sve troškove oko njihovog školovanja (Fabrika vagona iz Kraljeva, „14. Oktobar“ iz Kruševca, ugostiteljsko-turistička organizacija „Fontana“ iz Vrnjačke Banje itd.).

Uslovi za teoretsku nastavu učenika su obezbeđeni u školskim prostorijama. Praktična nastava, proizvodni rad i profesionalna praksa učenika izvode se u školskim radionicama i u zainteresovanim ugostiteljskim organizacijama u Vrnjačkoj Banji i drugim mestima.

Za ugostiteljsko-turističku strukusu: hotel „Partizanka“ (sad „Promenada“) i njihovo odmaralište u Budvi (hotel „Beograd), Vojna ustanova u Vrnjačkoj Banji, hotel „Breza“, ugostiteljsko-turistička RO „Fontana“ u Vrnjačkoj Banji, odmarališta i hoteli u Vrnjačkoj Banji, Mataruškoj Banji, Kraljevu, Kragujevcu i drugim mestima, sve turističko-putničke agencije u okolnim gradovima.

U 1989. Godini raspisan je konkurs za direktora i pomoćnika direktora Centra. Posle sprovedenog referenduma, za direktora je i po treći put izabran Radoje Stanisavljević, profesor, a za pomoćnika direktora po drugi put Slavoljub Sarić, profesor.

Polazeći od društvenih promena, koje se vrše u društveno-ekonomskom i političkom sistemu, a pre svega u oblasti društvenih delatnosti i obrazovno-vaspitnoj delatnosti kao sastavnom delu rada Centra u narednom periodu biće usmeren sledećem:

-realizacija svih vaspitno-obrazovnih zadataka za zanimanje ugostiteljsko-turističke struke i drugih struka u Centru, a na bazi opšteg didaktičko-metodičkog uputstva za ostvarivanje sadržaja programa usmerenog obrazovanja od I do V stepena stručne spreme;

-usklađivanje svih samoupravnih opštih akata sa novim zakonima o društvenim delatnostima, o srednjem obrazovanju,o radnim odnosima i drugim zakonskim propisima;

-utvrđivanje struke, odnosno srednjih škola u Vrnjačkoj Banji, a time i obezbeđenje adekvatnog položaja u predstojećoj mreži srednjih škola u SR Srbiji.

Eksperiment zvani „usmereno obrazovanje“ pokazao je slabosti, koje su uočene čim je krenula druga faza za osposobljavanje učenika za zanimanja i praktičan rad. Uvidelo se da za dve godine tim programom nije moguće osposobiti učenika za zanimanje koje je odabrao. Prelazak na trogodišnje i četvorogodišnje obrazovanje postao je neminovnost u obrazovnom sistemu naše Republike.

Na osnovu Zakona o srednjoj školi („Sl. Glasnik RS“ br. 50/92) i odluke o mreži srednjih škola u Republici Srbiji („Sl. Glasnik RS br 7/93) ukida se „usmereno obrazovanje“. Zatim, prestaje sa radom Obrazovni centar „Slobodan Penezić Krcun“ u Vrnjačkoj Banji, i usled statusne promene, razdvajaju se Gimnazija i Ugostiteljsko-turistička škola sa domom učenika i postaju stalne ustanove.

Juna 1993. godine raspisan je konkurs za direktora škole. Na osnovu sprovedenog postupka, Ministar prosvete je imenovao za direktora Radoja Stanisavljevića, profesora, dotadašnjeg direktora Obrazovnog centra u Vrnjačkoj Banji, na vreme od četiri godine.

Na osnovu pomenutih zakona, škola postaje institucija kakvu danas znamo. Ugostiteljsko-turistička škola sa domom učenika, čija je osnovna delatnost obrazovanje kadrova za ugostiteljsku i turističku privredu, od prvog do petog stepena, kao i pružanje ugostiteljskih usluga u školskoj radionici restorana „Istra“ (sada „Školski restoran“, u pansionu „Morava“ i kafe-mlekarniku „Beba“).

Kao školska slava, Sveti Sava je slavljen kao zaštitnik dece, školstva i obrazovanja sve do 1946. godine, a sa stvaranjem Jugoslavije, posle Drugog svetskog rata, proslavljanje uz crkveni obred zabranjeno je. Sveti Sava postao je „samo istorijska ličnost“ u školskom predmetu istorija. Kada je 1992. godine donet Zakon o srednjoj školi, otvorene su mogućnosti proslave Dana Svetog Save, kao školske slave, što znači na način kako se kod Srba slava tradicionalno obeležava uz prigodan program i crkveni obred.

Iz godine u godinu, interesovanje učenika za ugostiteljstvo i turizam stalno se povećava. Tako je u školskoj 1994/95. godini škola imala 25 odeljenja, sa tendencijom povećanja. U školskoj 1999/2000. godini je 980 učenika, u 31. Odeljenju. Te godine upisano je 8 odeljenja prvog razreda raznih struka.

Ministarstvo prosvete propisalo je nov nastavni program rada za ugostiteljsko turističku struku („Sl. Glasnik RS – Prosvetni glasnik“ br. 7/96). Po tom nastavnom programu, nastavni predmeti predviđeni „Prosvetnim glasnikom“ broj 12/1987. godine, prestaju da važe. To su:

-Marksizam i socijalističko samoupravljanje
-Ekonomika SFRJ
-Osnovi političke ekonomije
-Osnovi tehnike i proizvodnje
-Odbrana i zaštita

Uvode se novi predmeti za sve struke ugostiteljstvo-turističke:

-Računarstvo i informatika
-Marketing u turizmu
-Ustav i pravo građana

Za turističke tehničare ovo su novi predmeti:

-Pravo
-Spoljno trgovinsko poslovanje
-Finansijsko poslovanje

Za zanimanje ugostiteljski tehničar (četvrti stepen) su novi predmeti:

-Nauka o ishrani
-Hotelijerstvo

Za zanimanje kulinarski tehničar (četvrti stepen) novi su predmeti:

-Umetničko oblikovanje
-Hotelijerstvo

Novim nastavnim programom predviđen je određen broj vežbi u školi i broj časova praktične nastave u ugostiteljskim objektima. Za blok nastavu predviđen je veći broj časova, čime je omogućeno da se predviđeno gradivo u određenom periodu proširi i utvrdi.

Reforme koje su usledile i ukidanje više predmeta koji su dugo postojali u školskom sistemu naše Republike, dovele su do viška nastavnog kadra i u našoj školi. Taj problem morao se rešavati u saradnji sa drugim školama u mestu i okolini. Vršena su postavljanja na nova radna mesta (vaspitač u Domu, bibliotekar i dr.)

Raspisani su i konkursi za popunu nastavnog kadra za nove predmete, koji su uvedeni.

U vremenu od 1996. do 1999. godine Ministarstvo prosvete odobrava Ugostiteljsko-turističkoj školi u Vrnjačkoj Banji otvaranje odeljenja za zanimanje konobar i kuvar u trajanju od tri godine, van sedišta škole i to u Raški, Brusu i Ivanjici. U Raški je otvoreno i odeljenje turističkih tehničara.

Stručni nastavnici iz škole držali su časove u tim odeljenjima van sedišta škole. Sve je to stvaralo teškoće oko organizacije i praćenja nastave van sedišta škole.

Marta 1999. godine počelo je bombardovanje Srbije od strane NATO-a (vojna alijansa zapadnih zemalja Evrope i SAD). Sve škole na teritoriji Republike Srbije, po odluci Ministarstva prosvete, prestale su da rade. Pošto je bombardovanje trajalo do desetog juna, učenici se nisu vraćali na nastavu u drugom polugodištu. Po preporuci Ministarstva prosvete učenicima su podeljena svedočanstva o završenom razredu.
Period od 1999. godine do danas karakteriše:

1. Stvaranje prostornih uslova za izvođenje savremene nastave .

Planirano je da se prvo uredi prostor prema normativima i standardima u koji se može montirati savremena oprema. Izvršene su prepravke, adaptacije i rekonstrukcije prostora i to:

1. • Uređen je kabinet kuvarstva po evropskim standardima;
   • adaptiran je prostor za kabinet usluživanja;
   • bivši kabinet kuvarstva preuređen je u kabinet poslastičarstva;
   • izgrađene su svlačionice za učenike ispred kabineta;
   • adaptiran je prostor za informatiku i računarstvo;
   • u školskoj radionici adaptiran je kuhinjski deo;
   • izgrađena je pekara;
   • uređena je letnja bašta ispred Školske radionice i pokrivena;
   • adaptirana je školska radionica „Beba“ i uređena je terasa ispred;
   • rekonstruisan je Bife u školskoj zgradi;
   • pansion „Morava“ je adaptiran i promenio je namenu;
   • Dom učenika je adaptiran i obezbeđeni su bolji uslovi smeštaja učenika . Postavljena drenaža oko zgrade, zamenjeni su prozori i vrata, uređeni su sanitarni čvorovi i kuhinja;
   • Adaptirana je kancelarija za nastavnike i direktora;

2. Opremanje prostora sa nameštajem i savremenom opremom .

Posle izvršene rekonstrukcije i adaptacije prostora za kabinete, prostor je planski opremljen sa savremenom opremom prema normativima i to:

       -Po osnovu uključenja u proces ogleda škola je dobila savremenu opremu za kuvarstvo i informatiku i računarstvo. Oprema za računarstvo i informatiku ugrađena je u opremljen prostor, a za kuvarstvo u kabinet kuvarstva, koji je urađen po svim standardima i normativima. Ugradnjom opreme škola je dobila jedan od najsavremenijih kabineta kuvarstva u Srbiji;

- Opremljen je kabinet usluživanja i poslastičarstva;

- Kuhinjski deo Školske radionice opremljen je novom opremom ;

- U školski Bife ugrađeni su odgovarajući aparati;

- Ugrađena je poluautomatska oprema u pekaru;

- za Dom učenika nabavljeni su novi kreveti i postavljen je video nadzor;

- Opremljena je kancelarija direktora;